By Poštovanje kodeksa novinara od suštinske važnosti
U Crnoj Gori sve je manje prostora za ljude koji hoće ozbiljno da se bave novinarstvom, ocijenio je novinar Mladen Zadrima i dodao da je ključno da novinari budu solidarni i jedinstveni.
“Onaj ko hoće da radi novinarski posao mora da se odrekne mnogih stvari i da bude novinar ne samo kad je smjeni, pa ode kući i onda preksjutra ponovo dođe na posao i kaže sebi E ja sam sad opet novinar. Dakle, novinar biti je neko ko je 24 sata novinar ili nije novinar“, smatra Zadrima.
Zadrima, sa skoro 30-ogodišnjim iskustvom i trenutno zaposlen na Radio Cetinju, tvrdi da su principi rada uvijek isti i da istina treba da bude dominantna.
Prema njegovim riječima, zlatno pravilo je da se čuju makar dvije strane u priči i da se sve informacije dobro provjere prije nego što se puste u etar ili napišu na papiru.
„Uz to, izvor, kao jedna institucija koja pomaže slobodno novinarstvo, je dragocjeno. Izvor je nešto što su neki pametni ljudi stavili u neke ustave i pojednostavljeno to bi zvučalo ili slobodno novinarstvo ili ništa, odnosno ili sve suprotno slobodno novinarstvo“, naveo je Zadrima.
On je podsjetio da od 90-tih u Crnoj Gori dolazi do formiranja profesionalnog slobodnog novinarstva i da su se od tada značajno promijenile okolnosti u kojima novinari rade.
Napominje da je ipak poštovanje kodeksa novinara od suštinske važnosti.
„Međutim, taj se kodeks ne poštuje, a najsvježiji primjeri su protekla izborna kampanja, odnosno priča oko koronavirusa, raznoraznih 5G mreža, vakcina, svašta dolazi pred gledaoca, čitaoca i publiku. Jednostavno, svako ko ima mogućnost da otvori nekakvi blog na internetu može da piše o bilo čemu bez obzira na to da li je to zasnovano na činjenicama ili ne“, poručio je Zadrima.
On tvrdi da je ključ u glavnim urednicima i da su oni ti koji od medija mogu napraviti dobar mediji ili od dobrog medija loš.
„Novinari reporteri, pogotovo početnici, ako im se usadi nekakva autocenzura, ili ako im se pod nekim određenim verbalnim prijetnjama ukaže da to ne bi trebalo da rade, onda su oni, što bi rekli Cetinajni, streknuli i nikad više sreće od njih“, dodao je Zadrima.
Zadrima smatra da ima dobrih primjera, ali da je sve manje prostora za ljude koji hoće ozbiljno da se bave ovim poslom.
„Jedan od tih stožera bi trebalo da budu lokalni servisi, javni servis i nacionalni javni servis, međutim znamo svi da su oni pod kontrolom onoga ko vrši vlast. Što se tiče privatnih, oni opet imaju slobodu koju su po mom nekakvom shvatanju negdje zloupotrijebili i previše su dali sebi prava da neke stvari forsiraju, tumače i stavljaju u krivi kontekst“, naveo je Zadrima.
Iako u Crnoj Gori postoji nekoliko udruženja novinara i sindikata, Zadrima smatra da je ključno da novinari budu solidarni i jedinstveni, iako to djeluje kao utopija.
„Jedini izlaz je da su novinari jedinstveni i da ako nekome fali olovka u redakciji svi reaguju, a ne što drugo. Da svi moraju da reaguju, da svi budu jedinstveni, ali to je trenuno neka utopijska priča koja teško da će da zaživi uskoro“, poručio je Zadrima.
Zadrima je rekao da je novinarstvo bila jedna od profesija kojom je želio da se bavi. Upisao je Istoriju umjetnosti koju je i završio, ali je oglas na Radio Cetinju bio prekretnica da postane novinar.
Novinarstvo nije bila prva odluka ni mladoj novinarki Jovani Damjanović. Sticajem okolnosti počela je da radi u studentskom Radiju Krš i sada joj, kako je kazala, nije žao, jer se u novinarstvu pronašla.
„Moja prva ljubav je radio, tamo sam prvi put se oprobala kao novinar. Volim i elketronske medije zbog sve te multimedijalnosti koju oni pružaju, jedino što mi ne štima baš najviše je televizija“, rekla je Damjanović koja trenutno radi na portalu PCNEN i uskoro treba da diplomira.
Ona smatra da je znanje nešto što uvijek treba nadograđivati, a kod novinara pogotovo, jer živimo u vremenu inovacija.
„Postoji ona krilartica da je novinar univerzlana neznalica. Nama nije dovoljno samo to žurnalističko znanje nego nam je potrebno iz svih drugih oblasti“, kazala je Damjanović.
Ona smatra da je danas do informacija, ma koliko ih bilo, teško doći.
Mladima je savjetovala da ne vjeruju u sve informacije koje do njih dolaze.
„Sa druge strane bih voljela da ih ohrabrim da budu uporni ukoliko je to nešto čime žele da se bave, da budu svjesni da je to jedan veoma važan stub demokratije, da šta god da se desi, bez medija kao da se nije ni desilo u današnjem vremenu“, dodala je Damjanović.
Zadrima smatra da je svaka teorijska podloga dobrodošla, ali da je novinarstvo ipak zanat i da za njega treba imati talenat.
Ipak, vjeruje u mlade ljude i savjetuje im da dobro razmisle ako žele da budu novinari.
Zadrima je poručio mladim novinarima da se bore za svoj status i za dostojanstvo i dignitet profesije, koji je u ovom momentu, kako ocjenjuje, na vrlo niskom nivou.
„Približavamo se polako nekim standardima demokratskih društava, ali trebaće nam još puno vremena. Zato se nadam da će mladi, slobodni ljudi koji dolaze, ipak smoći snage da promijene stvari, u smislu da profesiju zaštite i da je izvedu na nekakav nivo kad se može reći E ja sam novinar i srećan sam zbog toga što sam novinar“, zaključio je Zadrima.
Video prilog nastao je u okviru projekta “Činjenicama protiv tužbi”, koji sprovodi Sindikat medija Crne Gore. Jedan od partnera u tom projektu je agencija MINA. Ovaj projekat je finansirala Ambasada SAD u Podgorici. Mišljenja, nalazi, zaključci ili preporuke koji su ovdje izneseni su stav autora i ne odražavaju nužno stav Stejt dipartmenta/Vlade SAD.
Foto: mina.news
