Autor Sindikat medija
Medijski zakoni u državama regiona su generalno dobri ali je njihova implementacija loša što je dovelo do alarmantnog ugrožavanja medijskih sloboda na Zapadnom Balkanu, pokazalo je istraživanje o stanju slobode medija i bezbjednosti novinara u regionu, koje je sprovedeno prethodnih mjeseci i u Crnoj Gori, a predstavljeno danas na regionalnoj konferenciji u Beogradu.
Istraživanje je urađeno u okviru projekta „Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zastupanje slobode medija i bezbjednosti novinara“, u kojem učestvuje pet novinarskih udruženja regiona, među kojima je i Sindikat medija Crne Gore a koji je finansijski podržan od strane Evropske komisije.
Istraživanje je pokazalo da je jedan od najvećih problema u regionu veliki broj nerazjašnjenih napada na novinare, među kojima je i nekoliko ubistava novinara u posljednjih 10 godina. Iako u pojedinim zemljama, među kojima je i Crna Gora, tužilaštvo i policija vode statistiku o ovim slučajevima, napretka u istragama skoro da nema, konstatuje se u istraživanju.
Na konferenciji u Beogradu je predstavljen i sajt www.safejournalists.net na kojem su pohranjeni svi podaci o napadima na novinare u posljednje 3 godine u šest zemalja regiona: Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Kosovu. Ova onlajn platforma od sada će pratiti sve slučajeve napada i ugrožavanja bezbjednosti novinara u regionu i slična je onoj koju ima Savjet Evrope.
Istraživanje je pokazalo i da je ekonomski i socijalni status medijskih radnika u regionu generalno loš. I sami novinari su rekli u anketi da se njihov ekonomski i socijalni status pogoršao posljednjih godina. Mnogi novinari i dalje nemaju ugovore o radu, imaju male plate i često rade prekovremeno i za praznike, a nisu plaćeni za to.
Javni servisi zemalja regiona nisu nezavisni, a uticaj na uređivačku politiku se uglavnom ostvaruje preko menadžera i urednika, ali su zabilježeni i slučajevi direktnih pritisaka državnih zvaničnika, pokazuje istraživanje. Na sličan način se uticaj uglavnom ostvaruje i u privatnim medijima. Direktna cenzura u medijima u regionu nije problem već jako raširena samocenzura kod novinara, do koje dolazi zbog pritisaka.
Istraživanje je pokazalo i da, iako je u svim zemljama regiona kleveta dekriminalizovana, građanske tužbe zbog klevete imaju velikog efekta na samocenzuru kod novinara. Podaci pokazuju da se broj građanskih tužbi javnih funkcionera protiv novinara za klevetu povećao u posljednje 3 godine.
Detektovan je i veliki broj pokušaja vlasti da se otkriju izvori informacija bez sudskog postupka, a problem je i što je novinarima mnogo puta uskraćeno pravo da izvještavaju sa događaja jer im nisu izdate akreditacije.
Što se tiče prava na slobodan pristup informacijama, vlade država regiona su, po mišljenju ispitanika, najmanje transparentne institucije. Dosta su zatvorene i političke partije, dok su parlamenti generalno ocijenjeni kao najstransparentniji.
Konferenciji u Beogradu prisustvovali su, pored čelnika Sindikata medija Crne Gore, i predstavnici Instituta za medije Crne Gore i nevladinih organizacija Akcija za ljudska prava i Monitorov centar za medije i demokratiju.
