By Žene podjednako tuže poslodavce u javnom i privatnom sektoru, ali češće se u njihovu korist presuđuje kad tuže privatnika, nego državne institucije. To je pokazao dosadašnji monitoring sudskih slučajeva koji sprovodi Sindikat medija u okviru projekta „Ravnopravnost kroz pravdu: Slučajevi diskriminacije žena u vezi sa radom”, a do sada su analizirana 22 slučaja.
U fokusu monitoringa su osnovni sudovi u Podgorici, Kotoru i Bijelom Polju, a analizirani slučajevi su iz perioda 2016-2020. U 14 posto posmatranih postupaka, presuda još nije donesena. Od 86 posto presuđenih slučajeva, samo 37 odsto je završilo u korist tužilja.
U javnom sektoru najčešće tuženi poslodavci su ministarstva (36 posto), te obrazovne i zdravstvene ustanove (po 18 posto).
Sudovi su, u postupcima u kojima je tužen poslodavac iz javnog sektora, u 20 posto slučajeva presudili u korist tužilje, a u 80 posto slučajeva u korist tuženog. S druge strane, sudovi su u 45 posto slučajeva presudili u korist tuženog privatnog poslodavca.
U tužbenim zahtjevima, tužilje najčešće ističu mobing (23 posto), neisplaćene prekovremene sate i nemogućnost korišćenja prava na godišnji odmor (18 posto), nepoštovanje porodiljskih prava (14 posto). Tužilje su većinom visokoobrazovane (73 posto).
U 18 posto posmatranih slučajeva, žene su tvrdile da su direktno diskriminisane zbog pola. U njihovim tužbama navodi se da su primale manju zaradu od muškaraca koji rade na istim pozicijama (50 posto), te da su diskriminisane zbog bračnog statusa (25 posto) i majčinstva (25 posto). U pomenutim slučajevima, žene su tvrdile da njihovi poslodavci smatraju da zbog porodičnih i roditeljskih obaveza ne mogu podjednako dobro obavljati radne zadatke.
Monitoring će biti nastavljen do aprila, kada će biti predstavljen finalni izvještaj.
Osim posmatranja sudskih slučajeva, Sindikat medija Crne Gore, u okviru ovog projekta, pruža i besplatnu pravnu pomoć za žrtve diskriminacije.
Projekat je dio šire akcije “Unaprjeđenje radnih prava žena”, koju sprovodi Mreža žena Kosova i partneri iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije, a koju finansiraju Evropska unija i Švedska Agencija za saradnju i razvoj.
