SafeJournalists konferencija: Bezbjednost novinarki, radna prava, pristup informacijama – šta je odjeknulo na panelima

Izvor: SafeJournalists

Mreža SafeJournalists organizovala je od 29. septembra do 1. oktobra trodnevnu regionalnu konferenciju pod nazivom  „Novinarstvo na udaru: Doba neslobode i nepokolebljivosti profesije“ u Hotelu M u Beogradu. U ponedjeljak u večernjim satima prikazan je dokumentarni film „Šamaranje u ime naroda“ autorke Jelene Zorić, a konferencija je zvanično otvorena u utorak.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović Stevanović otovorila je konferenciju 30. septembra, a pozdravne reči prisutnima uputili su i šef kancelarije Savjeta Evrope u Beogradu Janos Babity, Ambasador delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas von Beckerath, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UN u Srbiji Soufiane Adjali i šef saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji Richard Kohli.

Nakon uvodnog obraćanja vodeća istraživačica SafeJournalists  mreže i organizacije RESIS Snežana Trpevska predstavila je regionalni pregled Indeksa bezbjednosti novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu, a ekspertkinja za ženska prava i politike Neda Čalovska je govorila o bezbjednosti novinarki u regionu Zapadnog Balkana.

Tokom prezentacija nacionalni istraživači i istraživačice pojasnili su situaciju u vezi sa bezbjednošću novinara za svaku svaku zemlju Zapadnog Balkana ponaosob.

Prvog dana konferencije održana su četiri panela.

Tema prvog panela bila je bezbjednost novinarki na Zapadnom Balkanu. Prema podacima kojima raspolaže SafeJournalists mreže, novinarke na Zapadnom Balkanu suočavaju se sa pritiscima i prijetnjama, ali i rodno zasnovanim nasiljem koje se ispoljava kroz seksističke uvrede, onlajn kampanje mržnje, pa čak i fizičke napade.

Na ovom panelu, o ličnim iskustvima govorile su: novinarka MCN TV Bajsola Xama Pandeli, novinarka i zamjenica predsjednika Udruženja novinara Kosova Naile Dema Selmani, novinarka televizije N1 Ksenija Pavkov, novinarka TV24 Lepa Džundeva, novinarka Vijesti Dragana Šćepanović, novinarka 24sata Laura Šiprak i novinarka RTRS Nataša Miljanović Zubac.

U okviru ovog panela govorila je i specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za nasilje nad ženama i devojčicama Reem Alsalem.

Panel je moderirala Getoarbe Mulliqi, izvršna direktorka Udruženja novinara Kosova i istraživačica.

Ona je naglasila da je cilj panela da identifikuje ove izazove i istraži potencijalna rešenja.

Diskusija je bila strukturirana oko tri teme: lična iskustva i odgovori institucija, solidarnost u novinarskoj zajednici i preporuke za regionalnu i međunarodnu saradnju. U uvodnim izlaganjima, panelistkinje su opisale kako onlajn i oflajn napadi utiču na njihov rad, zdravlje i porodice, ali i koje strategije – od terapije i podrške redakcija do pravnih postupaka – im pomažu da istraju.

Istraživačka novinarka iz Albanije, Basjola Xama Pandeli (MCN TV), govorila je o koordinisanim kampanjama diskreditacije koje su uslijedile nakon njenih otkrića o zloupotrebama javnog novca u slučaju „Isinoreger“. Onlajn prijetnje, klevete u nacionalnim medijima i pritisci na porodicu trajali su više od godinu i po dana. Ipak, ustrajnost je, kako kaže, doprinela hapšenju gradonačelnika Tirane, pokazujući da istrajno istraživačko novinarstvo može imati konkretne posljedice uprkos rizicima.

Lepa Džundeva (TV24, Sjeverna Makedonija) opisala je lavinu mizoginih uvreda i prijetnji koja je uslijedila nakon što je u intervjuu upotrebila ustavno ime države. Selektivni isečak objavljen na društvenim mrežama poslužio je kao okidač za seksualizovane komentare i zastrašivanje. Iako je slučaj prijavila udruženju, tužilaštvo je navelo proceduralna ograničenja, a počinilac je ostao nekažnjen – ilustracija slabe institucionalne zaštite.

Iz Republike Srpske (BiH), Nataša Miljanović Zubac (RTRS) svjedočila je o dugogodišnjim pritiscima zbog izvještavanja o organizovanom kriminalu i korupciji: fizički napadi, prijetnje porodici, podmetanje požara na imovini, brutalne poruke na mrežama i čak hapšenje zbog navodnog odavanja tajne – optužbe od kojih je oslobođena. Zaštita je, kaže, prije stizala iz ličnih mreža i međunarodnih organizacija nego iz institucija.

Naile Dema Selmani, zamjenica predsjednice AJK, ukazala je na paradoks Kosova: iako žene čine više od 65% novinarske profesije i dominiraju na obukama, rijetko su na rukovodećim pozicijama, pa je njihov uticaj na politike bezbjednosti ograničen. Zbog toga je pokrenuta Mreža novinarki, čiji prvi izvještaj – uz učešće gotovo 100 žena – bilježi širok spektar problema: onlajn uznemiravanje, kampanje blaćenja, diskriminaciju, zastrašivanje i seksualno uznemiravanje.

Iz Crne Gore, novinarka „Vijesti“ Dragana Šćepanović navela je da je protiv nje objavljeno više od 60 tekstova kojima je sistematski osporavan integritet, bez poštovanja profesionalnih standarda. U manjim sredinama, kaže, „stigmatizacija ima dublji domet“ – posebno kada je riječ o novinarki koja je razvedena i jedina pokriva osetljive teme. I pored institucionalne pasivnosti, pokrenula je tužbe kako bi zaštitila profesionalni ugled.

Reporterka N1 Ksenija Pavkov opisala je pretnje smrću, seksualnim nasiljem i napade na porodicu koji prate izveštavanje o korupciji i masovnim protestima u Srbiji. Istakla je da su napadi na novinarke često ličniji, mizogini i teže ih je racionalno osporiti. Hronični stres je, kaže, mnoge koleginice odveo na terapiju, a u njenom slučaju doprineo i dijagnozi autoimune bolesti. Uprkos svemu, oslonac pronalazi u redakcijskoj i profesionalnoj solidarnosti.

Laura Šiprak (24 Sata, Hrvatska) ispričala je da su posle njenih tekstova o dugotrajnoj zloupotrebi javnih resursa usledile pretnje smrću i seksualnim nasiljem, kao i objava privatne adrese i fotografija. Psihološke posledice – nesanica i depresija – ublažene su podrškom redakcije i novinarskih udruženja, ali, poručuje, zastrašivanje neće zaustaviti njen rad.

Globalni okvir dala je Reem Alsalem, specijalna izvestiteljka UN za nasilje nad ženama i devojčicama. Naglasila je da je nasilje prema novinarkama rodno specifično i često ukršteno sa politikom, religijom, etnicitetom ili seksualnom orijentacijom. Rešenja podrazumevaju: prikupljanje razdvojenih podataka, kriminalizaciju onlajn uznemiravanja, brze istrage i efikasnu pravnu zaštitu, senzibilisanje policije i pravosuđa, obuke iz digitalne bezbednosti, odgovornost platformi i veću zastupljenost žena u menadžmentu medija.

U završnim napomenama, moderatorka je istakla značaj solidarnosti, odgovornosti i proaktivnih mera kako bi se obezbedila bezbednost novinarki. Naglasila je da diskusije i preporuke sa panela nisu samo odraz pojedinačnih iskustava, već i poziv na akciju za jačanje zaštite i na regionalnom i na međunarodnom nivou.

Moderatoraka je zaključila priznajući otpornost, integritet i hrabrost novinarki, naglasivši da su njihov rad, glas i bezbednost od najveće važnosti, te je pozvala sve učesnike da uvide sa panela pretoče u konkretne mere zaštite profesije.

Drugi panel: Radna prava novinara i novinarki u senci represije i gašenja medija

Na ovu temu govorile su predsjednica Evropske federacije novinara Maja Sever, koja se uključila u diskusiju putem linka, ekspertkinja i istraživačica SafeJournalists mreže u Albaniji Blerjana Bino, novinarka RTV Unsko-saniski kanton iz Bosne i Hercegovine Gorica Bukić i frilens novinarka sa Kosova Iliri Pireva.

Razgovor je moderirala potpredsjednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović Veličković.

Prema podacima kojima raspolaže SafeJournalists mrež, novinarke i novinari na Zapadnom Balkanu suočavaju se teškim uslovima rada, uključujući nesigurne ugovore, nedostatak sindikalne zaštite i neplaćeni rad. Pored toga politički pritisci i promjene u vlasničkoj strukturi dovode do otpuštanja, dok zatvaranje ili preuzimanje medija pod kontrolom vlasti rezultira autocenzurom i gubitkom radnih mjesta.

Na panelu o radnim pravima novinara, Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, poručila je da sindikati imaju zakonsko pravo da pregovaraju i štite novinare, a poslodavci su dužni da odgovore. Upozorila je na prekarne ugovore i otpuštanja te potrebu da se traže i profesionalna, ne samo materijalna prava. Kao uzor navela je nordijske zemlje i važnost mreže podrške. „Samo ljudi koji su adekvatno plaćeni mogu odgovorno i profesionalno raditi“, rekla je, upozorivši da bez jakih medija prostor preuzimaju dezinformacije.

Blerjana Bino upozorila je da ubrzano EU-pristupanje Albanije (zatvaranje poglavlja do 2027, članstvo 2030) rizikuje da reforme pretvori u formalnost. „Reforme rizikuju da postanu puko ‘čekiranje’ bez stvarnog uticaja na život,“ rekla je. Radni uslovi su nesigurni: otkazi porukom, gašenje emisija, a ovog leta policija je bez due processa blokirala veliki TV kanal. Novi nacrt Krivičnog zakona zadržava krivičnu klevetu i uvodi stroža ograničenja (čak i „mim“ može biti kažnjiv). Državna PR-produkcija potiskuje profesionalno novinarstvo, opada upis na studije novinarstva. Potreban je pritisak EU i regionalna solidarnost.

Novinarke Gorica Bukić i Iliri Pireva govorile su o svojim iskustvima.

Gorica Bukić pretrpela je diskriminaciju i nasilje kada je došlo do smene vlasti. Kako je navela, njena smena je bila politička.

„U jednom trenutku sam bila izvršna direktorica i kada je novi Upravni odbor došao nelegalno, usmeno mi je rečeno da napustim kancelariju“, kazale je Bukić.

Od tada se, kako navodi, vodi proces protiv medijske kuće u kojoj sada radi kao novinarka dokumentarnog programa za minimalac.

„Još uvek smo na sudu, a moj direktor je zvao advokata, tražio je da finansijski stručnjak utvrdi koliko su meni uzeli od plate i da se nagodimo“, pojasnila je Bukić.

Iliri Pireva se zahvalila mreži SafeJournalists koja ju je podržala nakon što je dobila otkaz u redakciji Klan Kosova, jer je ukazala na kršenje radnih para novinara te medijske kuće.

Ona je donijela odluku da pokrene pravni postupak nakon godina sistematskog zanemarivanja prava zaposlenih, posebno kada je riječ o neradnim danima za državne praznike.

„Moj problem nije vezan za institucije, već za profesiju. Novinari su tretirani neprofesionalno. Ovo nije problem samo u jednoj kompaniji. Rad gubi ljudsku vrednost. Lojalnost i poslušnost nisu vrednije od slobode u novinarstvu”, kazala je Pireva.

„Nije mi bilo lako da govorim o tome, ja sam majka dvoje dece i strah od gubitka posla je bio veliki. Ali jednostavno nisam mogla mviše da ćutim. I nadam se će moj slučaj ohrabriti i druge da govore i da se bore za svoja prava“, dodala je novinarka.

Kako je navela, nije kažnjena zbog „lošeg novnarstva“, već samo zato što je ukazala na probleme.

Treći panel: Stanje slobode pristupa informacijama u Srbiji i regionu

Na panelu “Stanje slobode pristupa informacijama u Srbiji i regionu” poručeno je da, iako su u regionu uvedeni mehanizmi za proaktivnu transparentnost, institucije Zapadnog Balkana i dalje ostaju zatvorene, često ignorišu medije i javnost, odluke donose iza zatvorenih vrata, a prisutan je i trend stagnacije ili pogoršanja u pristupu informacijama.

V.d. Pomoćnica generalnog sekretara Povjerenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Slavoljupka Pavlović rekla je da, na žalost, region bilježi pogoršanje u oblasti pristupa informacijama.

“Generalno gledano, u regionu se dosta postiglo propisivanjem obaveze proaktivnog objavljivanja informacija. To je normativno gledano jako dobro uređeno, ali u praksi često vidimo pogoršanje – posebno ako imate u vidu da je 47,65 žalbi [zbog ćutanja institucija] bilo osnovano. Istina je da u Srbiji i delom u Cnoj Gori imamo veliki problem zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama. To jeste naša realnost, ali uprkos tome imamo jako visok broj osnovanih žalbi”, navela je.

Pavlović je posebno problematizovala odnos organa vlasti prema novinarskim zahtevima.

“Veliki je procenat ćutanja, odonosno potpunog ignorisanja medijskih zahteva, što je krajnje nedopustivo. Medijima, kao predstavnicima javnosti se uskraćuju delikatne informacije koje su od posebnog značaja upravo za tu javnost”, rekla je.

Zamjenica izvršnog direktora Centra za demokratsku tranziciju Milena Gvozdenović navela je da je Vlada Crne Gore među najbrojnijim vladama na evropskom kontinentu – ima premijera, sedam potpredsjednika Vlade, 25 ministarstava, ministra bez portfelja, dok ministarstva mogu da imaju do 54 državna sekretara.

“Nemamo nikav strateški pristup, čak ni mnogobrojnost Vlade nije ih motivisala da naprave pravila ponašanja, da se makar zna koji resor što radi. Javnost nema pristup informacijama, odluke se donose iza zatvorenih vrata i mahom na telefonskim sjednicama – odnosno WhatsApp grupama gdje se premijer, ministri i ostali članovi Vlade samo formalno izjašnjavaju o bitnim pitanjima. Imenovanja u oblasti bezbjednosti su se donosila preko te WhatsApp grupe”, rekla je Gvozdenović.

Koordinatorka projekta u NVO “Zašto ne?”, Amina Izmirlić Ćatović rekla je u Bosni i Hercegovini uočavaju razlike kod organa na državnom i entitetskom nivou.

“Državni nivo je dosta otvoreniji, a jedan od razloga za to je što su 2018. godine usvojeni standardi i politike proaktivne transparentosti, pa su dobili obavezu da objavljuju informacije. Ipak, uprkos tome, institucije su uglavnom na osnovnom nivou otvorenosti inforamcija, dok srednji i napredni novo nije dosegao niko, sa izuzetkom jedne ili dve instituicje”, navela je.

Menadžerka programa Fondacije Metamorfoza, Mila Josifovska Danilovska kazala je da je situacija u Severnoj Makedoniji bolja nego u regionu, kao i da je ta država u nekoliko navrata pokazala posvećenost transparentnosti, između ostalog i usvajanjem dve strategije transparentosti i uvođenjem raznih digitalinih servisa za građane.

“U poređenju sa komšijama imamo stabilnu osnovu. Međutim, ako posmatramo unutrašnje trendove, uočavamo zabrinjavajuću stagnaciju i blagi pad u Indikatorima otvorenosti. U jednom periodu, čak četiri ministarstva nisu imala ni svoje web stranice, već su nam svoje odluke saopštavali preko Fejsbuka i šturih saopštenja za medije. Smatram da su strategije transparentnosti bile samo propuštene prilike zato što su se sprovodile sporo i bez političke boje”, navela je Danilovska.

Istraživačica Partnera Srbija, Krsitina Obrenović saopštila je da su institucije na Zapadnom Balkanu sve zatvorenije, ali da su Srbiji institucije zatvorene do te mjere da čak i one najbolje ocijenjene ignorišu pozive da govore na konferencijama.

“Primera radi, 2019. godine nam je Ministarstvo državne uprave govorilo na konferenciji. Već dugo vremena ide to zatvaranje institucija. Štaviše, kako je vlast jačala tako su institucije postajale zatvorenije. Najproblematičnije je što postoji privid transparentnosti jer su državni funkcioneri stalno na televiziji, čime se stvara privid da imamo uvid u informacije, dok su najbitnije informacije kriju od javnosti”, navela je.

Četvrti panel: Akt o slobodi medija u Evropskoj uniji – lekcije i preporuke za Zapadni Balkan

Na panelu koji je moderirala Marina Rakić liderka projekta Pulse of Europe predstavljeni su glavni standardi i prve reakcije iz Nemačke, Hrvatske i Srbije, kao i implikacije za Zapadni Balkan. „EMFA postavlja temeljne, zajedničke standarde — ali ih tek treba pretvoriti u praksu“, poručila je Rakić.

Predsjednik Nemačkog novinarskog udruženja (DJV) Mika Bauster podsetio je da je „EMFA minimum koji treba da zaustavi eroziju slobode medija“, posebno nakon negativnih primera iz Mađarske i Poljske. Ipak, upozorio je na političku dinamiku: sprovođenje u Nemačkoj zavisi od pokrajina, a tema nije visoko na agendi. „Transparentnost vlasništva i borba protiv koncentracije su srž. Bez toga nema stvarne pluralnosti“, rekao je Bauster, ocenivši da rat u Ukrajini i sukob u Gazi potiskuju EMFA sa liste prioriteta.

Iz Zagreba, glavna sekretarka HND-a Melisa Skender ocenila je da akt u Hrvatskoj „nije izazvao širi odjek jer nema volje da se primeni“. Iako EMFA novinarstvo prepoznaje kao javno dobro i nudi „nadzakonski“ okvir, praksa ga često obesmišljava. „Vlasništvo ostaje ključni problem. EMFA može biti platforma za zagovaranje, ali promene zavise od profesije i javnih servisa. Očekivati da vlast sama dosledno primeni akt — malo je verovatno“, poručila je Skender, uz napomenu da poverenje građana u medije opada dok političari dodatno narušavaju ugled profesije.

Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji Snježana Milivojević ponudila je „pogled iz Srbije“ sa dozom opreznog optimizma. Podsetila je da je EMFA dio šireg paketa EU (uz DSA/DMA) i da se primenjuje neposredno, bez potrebe za lokalnim prenošenjem. „EMFA jača ulogu medija, uređuje platforme i osnažuje korisnike. ‘Brussels effect’ već deluje — standardi definisani u EU prelivaju se globalno“, kazala je Milivojević. Prema njenim rečima, za zemlje-kandidate to znači temeljnu reviziju medijskih i srodnih zakona, dok će sve kompanije koje plasiraju sadržaje u EU — i one izvan Unije — morati da se usklade sa pravilima. „Akt je još nov; stvarni efekti tek treba da se pokažu“, zaključila je.

Rasprava je otvorila i pitanje institucionalne arhitekture: kako obezbijediti da se zaštita izvora i zabrana špijunskog softvera ne svedu na „slovo na papiru“, i kako transparentnost vlasništva učiniti proverljivom, a ne deklarativnom. U tom smislu, EMFA je i instrument i lakmus-test — naročito u državama sa zarobljenim regulatorima i netransparentnim tokovima javnog novca.

Panel je završen preporukama za region: uvezati struku i civilno društvo oko implementacije, osnažiti javne servise, graditi mehanizme za nadzor vlasništva i finansiranja, i koristiti EMFA kao polugu pritiska. „Standardi postoje — na potezu su institucije“, poruka je koja je odjeknula salom.